Brza reakcija presudna

Primenite svakodnevni antistres program koji uključuje slušanje muzike i čitanje knjiga, odlazak u pozorište i gledanje filmova, a posebno komedija. Obavezno za vikend otputujte van mesta boravka. Godišnji odmor podelite u četiri dela, jer je to korisnije od jednog dugog odmora.

Muškarci češće oboljevaju od koronarne bolesti jer su žene zaštićene ženskim polnim hormonima. Međutim, posle menopauze, žene su pod podjednakim rizikom za razvoj koronarne bolesti i infarkta srca, kao i muškarci. Za hipertenziju se najčešće kaže da je to tihi ubica, upravo iz razloga, što najčešće pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak nemaju nikakve tegobe. Ukoliko se jave tegobe, to su glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, ali najčešće tih tegoba nema. U najvećem broju slučajeva, hipertenzija se otkrije tek kada dovede do oštećenja ciljnih organa: krvnih sudova srca, bubrega, mozga, očnog dna.

Rizik za razvoj srčanog udara se povećava sa godinama, tako da što je osoba starija veća je verovatnoća da će doživeti srčani udar, naravno ukoliko ima i druge faktore rizika za to. Teško je napraviti prosečan profil osobe koja dobija srčani udar jer je nažalost sve više mladih između 30 i 40 godina, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. Podaci iz Hospitalnog nacionalnog registra su pokazali da su pacijenti koji se u Srbiji leče od akutnog infarkta miokarda mlađi od evropskog proseka: muškarci u Srbiji su mlađi za 1 godinu, a žene za 4 godine. Žene su prema evropskim podacima o akutnom koronarnom sindromu u proseku stare 70 godina, a u Srbiji 66 godina. Istovremeno, procenat žena u odnosu na muškarce je 30 odsto u Evropi, dok je u Srbiji procenat žena 36 odsto. Pri tome, žene često imaju teže infarkte i veći mortalitet od akutnog infarkta miokarda nego muškarci.

Visok holesterol je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj koronarne arterijske bolesti. Postoji tzv. endogen i egzogeni holesterol. Egzogeni holesterol je onaj koji se unosi putem hrane, dok je endogeni onaj koji se stvara u organizmui on čini 2/3 ukupnog holesterola. Na nivo egzogenog holesterola možemo uticati vodeći računa o hrani koju unosimo: umesto masnog mesa, bolje je koristiti nemasno meso i ribu, umesto životinjskih masti koristiti biljne, u ishrani favorizovati kuvano ili dinstano, nikako prženo u masti lili dubkom ulju, povećati unos voća i povrća i pre svega namirnice sa dosta vlakana. Što se tiče endogenog holesterola, na njegov nivo ne možemo uticati i on je pre svega genetski determinisan, pa tako osobe koje imaju porodičnu hiperholesterolemiju imaju povišen nivo holesterola u krvi čak i ukoliko vode računa o ishrani. Takođe, genetika je jako bitna za razvoj koronarne bolesti. Osobe kod kojih je neko u porodici imao infarkt srca ili anginu pectoris, su pod povećanim rizikom za razvoj iste, tako da je prevencija (redukcija ostalih faktora rizika) kod njih jako bitna.

Eliminacija faktora rizika je najbolja preventive. Na genetiku ne možemo uticati, ali možemo prestati da pušimo, možemo voditi računa o ishrani, smanjiti unos masti, slatkiša, soli, povećati unos voća i povrća i namirnica koje sadrže dosta vlakana, povećati fizičku aktivnost, najmanje 30 min fizičke aktivnosti svakodnevno, kontrolisati krvni pritisak, nivo masnoća i šećera u krvi, kontrolisati telesnu težinu i ukoliko je moguće izbegavati stresne situacije.Interesantno je da je najčešći faktor rizika kod bolesnika koji dobiju akutni infarktmiokarda u Srbiji prethodna hipertenzija i da se javlja kod 65 odsto bolesnika. Manje česta je hiperlipidemija, kod 35 odsto bolesnika, zatim dolazi pušenje, pa dijabetes kod 23 odsto bolesnika koji obole od akutnog infarkta miokarda.